Prve verzije "Gugla", Fejsbuka, Jutjuba...

Mnogi sajtovi bez kojih vam je današnji život nezamisliv, poput Fejbuka, Gugla, Jutjuba ili Tvitera menjali su izgled tokom godina i razvijali se u pravcima o kojima su i njihovi tvorci ranije mogli samo da sanjaju. Sajt "Wayback Machine" sačuvao je snimke naslovnih strana prvih verzija ovih sajtova. Neki od njih promenili su se do neprepoznatljivosti...

Dizajn "Gugla" nije se mnogo promenio od prve verzije sajta, ali usluge i mogućnosti koje pruža korisnicima svakako jesu. Sajt je pokrenut 1998. godine, a tvorci Sregej Brin i Lari Pejdž su napravili jednostavan dizajn jer nisu znali HTML.

Najveći onlajn video servis pokrenut je 2005. godine, a tada praktično nije imao interfejs i ništa na njemu nije ukazivalo na video sadržaje. Prvi video klip koji je aploudovan na Jutjub je bio snimak jednog od osnivača sajta Džarvida Karima, koji je okačio video "Ja u zoološkom vrtu".

Kada je Mark Zakerberg pokrenuo danas najpopularniju društvenu mrežu sa oko 800 miliona korisnika, ona je u početku bila namenjena samo studentima Harvarda. Fejsbuk se tada zvao "The Facebook", a u gornjem levom uglu je imao digitalno obrađen lik glumca Ala Paćina.

Rekordi "Samsunga" i "Epla"

Južnokorejski gigant "Samsung" je krajem novembra premašio sopstveni rekord u prodaji mobilnih uređaja, prodavši ih vise od 300 miliona, iako godina još nije završena, preneli su danas francuski elektronski mediji.

Tokom 2010. godine je "Samsung" prodao 280 miliona komada tih uređaja.
Sada se ta kompanija po obimu prodaje nalazi na drugom mestu u svetu, iza "Nokije", pre svega zahvaljući prodaji mobilnih telefona.
Uspeh se očekuje i u 2012. godini.

"Eplova" prodavnica "Mek Ap stor" zvanično otvorena januara 2011. godine je, istovremeno, zabeležila više od 100 miliona preuzetih aplikacija.
Tako se, kako je saopštio "Epl", ta prodavnica nametnula kao najveća svetska prodavnica softvera za personalne kompjutere i sa najbržim razvojem.

U "Epl" je objavio i da njegova druga prodavnica "Ep stor", koja postoji tri godine, ima u ponudi više od 500.000 aplikacija, a da ukupan broj preuzetih sadržaja premašuje 18 milijardi.

186 gigabita u sekundi

Istraživači su ostvarili brzinu prenosa podataka od 186 gigabita u sekundi, čime su otvorili put formiranju mreža sa standardnom brzinom od 100 gigabita u sekundi, što bi značajno ubrzalo naučna istraživanja.

Novi rekord jednak je prenosu podataka sa 1.000 DVD-ja u jednoj sekundi ili 100.000 blu-ray diskova za jedan dan.

Tokom testa, podatke su razmenili američki Univerzitet Vikotrija iz Britanske Kolumbije i Vašingtonski državni centar za konvencije u Sijetlu, koji su međusobno udaljeni 212 kilometara.

Istraživači su u oba smera ostvarili brzinu od 186 gigabita u sekundi, čime su oborili svoj prethodni rekord od 119 gigabita u sekundi iz 2009. godine. Radi poređenja, mreže optičkih kablova trenutno dostižu najveću brzinu prenosa podataka od jednog gigabita u sekundi.

Novi rekord postignut je korišćenjem najnovije optičke opreme, servera sa performansama podešenim na maksimum i mreže koju je postavila kanadska kompanija KANARIE.

U izvođenju eksperimenta učestvovali su fizičari, kompjuterski stručnjaci i mrežni inženjeri. Stručnjaci su, radi ilustracije mogućnosti ovog sistema, izvršili prenos ogromne količine podataka iz centra u Sijetlu i lokacija u Brazilu i Južnoj Koreji.

Ovo tehničko ostvarenje moglo bi da bude veoma korisno u realizaciji velikih naučnih projekata, poput eksperimenta Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) sa Velikim sudaračem čestica Hadron.